Čista sreća i osmesi koji ne lažu. Ovo afričko selo se poslednjih nekoliko vekova nije mnogo razvilo, a ljudi u ovom selu vekovima se na sličan način žive sa prirodom. Dakle, poseta ovom selu je apsolutno neophodna ako želite da razumete drevnu plemensku organizaciju u Zambiji. Selo broji nekoliko hiljada stanovnika i većuna stanovništva se bavi proizvodnjom domaćeg piva.
Utorak, možda sreda. 40stepeni, vlažnost 320%. Odlazim u posetu jednom od okolnih sela. Upoznajem se sa meštanima, običajima, kulturom. Samo jedna osoba u selu govori engleski. Dobijam dozvolu za šetnju i obilazak sela. Zatičem ljude u svojim dnevnim aktivnostima. Žene su kod kuće. Dečica na raspustu i trčkaraju na sve strane. Muškarci su ti koji moraju zaraditi i po ceo dan nisu tu.
Sada fokus ☝
Dolazim do porodice koja mi dozvoljava ulazak u kuću. Luksuz je osetiti deo te armosfere. Skreće mi se pažnja da ću upoznati devojčicu koja nikada nije videla belca. Da, to je devojčica sa fotografija.
Oko 20/30min mi je bilo potrebno da kroz smeh i neki vid komunikacije obuzdam plač i nekako joj se približim. Posle određenog vremena, prisla mi je, štipnula za šaku, osmehnula se i otišla.
Taj osećaj ledi krv.
Još malo smo uspeli da se izigramo ali na odredjenoj udaljenosti. Nije mi dozvoljavala do joj priđem.
Zauvek će ovaj moment ostati urezan u meni.
