Odlazak u školu. Druženje s vrnšjacima. Smeh. Igra. Radost.
Prava su i potreba dece širom sveta, kao i odrastanje u bezbednom okruženju ispunjenim ljubavlju i razumevanjem. Podaci govore da više od 38 miliona dece u Africi ne ide u školu. Brojne škole koje se nalaze u zonama sukoba zatvorene su, jer je situacija preopasna da bi deca pohađala nastavu. Ponekad i bez krova nad glavom, u improvizovanim učionicama, nađe se i do 50 učenika u jednom razredu, pokušavajući da prati nastavnika koji se na sve nacine trudi da im približi engleski i matematiku (kao dva osnovna predmeta).
UNESCO I UNICEF navode da je situacija jako teška, ali je u nekim afričkim državama, postignut veliki napredak.
Vlada Ugande priznaje obrazovanje kao osnovno ljudsko pravo i nastoji da obezbedi besplatno osnovno školovanje za svu decu u zemlji. Medutim, problemi sa finansiranjem, obukom nastavnika, ruralnim stanovništvom i neadekvatnim objektima i dalje ometaju napredak razvoja obrazovanja u Ugandi.
Privilegija mi je bila da posetim jedno od najsirmoašnijih krajeva Afrike, mesto koje retko ko ima želju posetiti a da nije lokalni stanovnik ovog mesta. Da prisustovujem nastavi i nađem se u školskoj klupi zajedno sa ovim mališanima.
Sve što sam video i doživeo bilo je najsrdačnije gostoprimstvo, iskreni osmesi i nemerljivo bogatstvo koje neki od nas nikada neće uspeti da postignu. Čista sreća je u jednostavnosti.
Počnite menjati stavove o sistemima vrednosti već danas, jer se sa malo toga može postići mnogo.
