Šta treba da znate o Vijetnamu?
Leteli smo preko Dohe. Uključujući vremensku razliku, oko 24h puta. Da, rasturili smo se. Ali iako daleko, otići do Vijetnama nikada nije bilo jeftinije. Cena povratne karte vas uz malo sreće može izaći oko 400eur.
Smeštaj smo nalazili preko booking.com. Zaprepastićete se ako bih vam rekao koja je cena hotela od 3/4 zvezdice sa doručkom po osobi. Jedna tura pića u Beogradskom kafiću.
Za klimu u Vijentamu kažu da je vruće i mnogo vruće. 25°C – 35°C, mada se često penju i do 40°C. Padavine su jako česte na severu dok je u ostatku države jako vlažno.
Vremenska razlika između Vijentama i našeg dela sveta, iznosi šest sati. Budizam je religija koja preovladava.
Putovanjem kroz Vijetnam primeti se da je sa turističke strane u fazi rasta. Stoga, možda bi najbolje bilo da što pre posetite Vijetnam, jer i dalje drži do autentičnosti.
Za plaćanje koristite keš. Bankomata ima na skoro svakom koraku ali POS terminala retko gde. Važna napomena je da svaki bankomat uzima proviziju za podizanje novca te se pre puta raspitajte kod svoje banke, koju vijetnamsku banku preporučuju.
A da…Viza. Za vizu se aplicira online https://vietnamvisa.govt.vn/ Košta 25usd i traje do 90dana. Elektronski primerak vize obavezno odštampajte.
Last but not the least…HRANA – LU DI LO. Totalna egzotika. Začini, povrće, voće, meso jako malo jedu… i sve to upakovano u bombu ukusa. Nevorovatna im je kuhinja. Lično, jako volim da eksperimentišem sa lokalnom hranom gde god se našao. Porcije su im male na one koje smo mi navikli. Ručak ćete retko gde platiti više od 5 eur u restoranu, tako da uvek, za malo novca možete dosta pojesti.
Šta videti u Vijetnamu?
Odlučio sam se da ovaj putopis podelim u dva dela, južni i severni Vijetnam. Krenimo redom.
Ho chi minh
Slećemo u najveći ali ne i glavni grad Vijetnama. HNa samom aerodromu savetujem da promenite malo novca, do 50eur. Kurs je takoreći isti kao i u gradu. Takođe, uzmite SIM karticu za Internet ukoliko je Ho Chi Minh vaša prva destinacija. 14Gb je tada bilo oko 20eur.
Izlazimo sa aerodroma i odmah se oseća ta Indonežanska tropska klima. Vlaga je ogromna, temperatura oko 35. Odlučujemo da gradskim prevozom se odvezemo do grada i malo prepešačimo do hotela, kako bismo osetili duh zemlje. Cena autobuske karte iznosi 0,75usd. Do grada vozi broj 109.
Svi su pod maskama zbog straha kojo vlada od Korona virusa. Ulazak kineskim državaljanima u ovom periodu u Vijetnam je zabranjen i turizam je znatno osetio pad prihoda. Na sreću po nas, gužvi nema, cene su i više nego pristupačne za naše uslove.
Elem, na papiru statistika kaže da broji oko 13mil stanovnika, međutim prema nezvaničnom dopisu, u svakom trenutku (bez turista) u gradu je oko 18mil ljudi. Od toga 10mil motora. Milion kafaterija. Totalna šizofrenija. Ali u tom haosu kao da ima reda. Non stop je neka galama i na to se naviknite od starta. SMeštaj nam je bio u maltene samom centru grada ali u zavučenoj uličici kojom jedva 3 osobe se mogu mimoići. Svakako, birajte smeštaj da je u centru jer su sve znamenitosti u krugu od par kilometara. Grad je prema mom mišljenju bezbedan. Nismo imali ama baš nikakvih neprijatnosti. Naviknite se brzo da lokalci jako slabo govore engleski pa ne bi bilo loše da čisto neke osnovne reči njihovog jezika naučite (mala napomena…pretežak jezik 😀 ). Na stranu to, toplina koju gaje, gostoprimstvo, srdačnost su na zaista posebnom nivou.
Pronalazimo lokalnu turisticku agenciju https://www.pioneertravel.com.vn/ koju od srca preporučujem. I svako od vas koji čita ovaj blog, možete mi se obratiti lično, radi dobijanja niže cene eksurzija.
Delta reke Mekong
Dvanaesta reka po dužini na svetu, sedma u Aziji. Protiče kroz 6 država. Nekada totalno pitoma reka iz koje se maltene voda mogla piti. Danas jako zagađena, nimalo mirna, a vodostaj jako opao. Uzrok tome su hidroelektrane koje uništavaju ekosistem. Inače u delti zna da bude vrlo prometno. Mimoilaženje čamaca je deo svakodnevnice. Srećom, kada smo mi bili u poseti, na snazi je bio “crveni talas”, koji je značio zabranu ulazaka u Vijetnam kineskim državljanima. Automatski, turista je bilo manje, što je nama išlo na ruku, dok ekonomiji Vijetnama i ne baš. Delta je bila i veliko prirodno stanište krokodila koji su u međuvremenu istrebljeni, najviše zbog lova na njihovu kožu i mesa.
Cena ekskurzije iznosi oko 8usd. U tu cenu je uključen prevoz vrhunskim autobusom, klopa, voda tokom ture, vožnja većim brodom do jednog od ostrva, vožnja malim brodom kroz rukavce Mekonga, poseta lokalnoj zanatskoj zajednici, degustacija vina od kobre, poseta najvećem budističkom hranu južnog Vijentama itd itd. Zaista puno toga je uključeno u jednodnevni aranžman.
Cu chi tuneli
4 razloga da posetite Phu quoc
Na samo 12km od Kambodže nalazi se najveće ostrvo Vijetnama. 574 km² sa oko 85.000 stanovnika koje se bavi ribolovom, poljoprivredom i turizmom. Na ostrvo smo stigli direktinim letom iz Ho Chi Minh/a koji traje oko 1h i cena karte je 40ak eur. Ostrvo obiluje restoranima koji nude specijalitete iz celog sveta, egzotičnim plažama… i rusima. Rusi se svrstavaju u top 5 nacija koje u proseku troše 2.500usd po glavi stanovnika u Vijetnamu. Dosta toga je podređeno njima. Tazloga je mnogo ali nećemo sada o njima. Vratimo se na razloge zbog kojih bi trebalo da posetiti ovo ostrvo. Osnovali su i posebnu vojnu jedinicu, sastavljenu od ljudi niskih rastom i sitnije građe, koju su nazivali ”tunnel rats”, ali ni to nije pomoglo, jer svaki pripadnik te jedinice koji je ušao u tunele nije iz njih izašao živ. Na mnogim mjestima u tunelima bile su skrivene smrtonosne zamke koje su odnijele mnogo američkih života. Konačno, krajem 1960-tih, američki teški bombarderi B-52 su bombardovali cijelo područje po principu tepiha, uništavajući većinu tunela kao i sve oko njih.Ali tada je već ta operacija bila vojno beskorisna, jer su USA već bile na izlasku iz rata.Mreža tunela, čiji pojedini dijelovi su imali nekoliko spratova u dubinu, je imala bezbroj tajnih ulaza, spavaonice, skladišta, fabrike oružja, poljske bolnice, komandne centre i kuhinje. Ulazim u tunele sa jednim vijetnamskim vodičem. Unutra je pravi pakao. Ništa se ne vidi, a užasno je vruće. Većinu tunela su zatvorili, jer da nije tako, sigurno bi se neko izgubio i ko zna kad bi izašao. Ako bi uopšte i izašao. Na površini je ponovo zasađena šuma, a takođe su vidljivi i mnogobrojni krateri od bombi koje su izbacile američke B-52.Odmah pored tunela postoji i strelište gdje glupi američki turisti mogu pucati iz oružja korištenog u ratu, kao što je čuvena puška M-16 ili mitraljez M-60. Jedan metak, jedan dolar, pa kome je do pucanja neka izvoli. Zanimljiva je i kolekcija zamki sa šiljcima koje su korištene u ratu
1. Žičara
Do žičare se stiže privatnim taxijem (sa kojim se možete dogovoriti i da vas sačeka kako biste nastavili dalji obilazak ostrva) i ona predstavlja jedan od jaboljih izleta na Phu quoc ostrvu. njena dužina iznosi 7899m i predstavlja najdužu na sveta. Kabine su velike i bude oko 20 ljudi.Pogled sa visine je zaista predivan. Vožnja traje 25 minuta i prelazi se iznad 28 ostrva. na poslednjoj sanici je Zabavni part Sun World na drugom po veličini ostrvu u Vijetnamu Hon Thom je jezgro zabave za decu i odrasle. Po ceni od 10usd možete celog dana uživati u novoizgrađenom aqua parku, zabavnom parku i akvarijumu. Cena karte iznosi 25usd. Važno upozorenje je da obratite pažnju na popodnevnu pauzu u radu žičare.
2. Plaže
Iskreno, plaže na mene nisu ostavile ne znam kakav utisak. Na koju god stranu da se krenete (sever ili jug ostrva), preporučujem da rentirate skuter (600k vnd – 24h) ili zaustavite taxi. Dve su one koje , doduše na dva razlučita kraja su. Na severu Starfish beach koja obiluje morskim zvezdama u plićaku i Sao Beach na jugu, poznata po instagramičnim mestima za fotkanje, belim peskom, tirkiznom toplom vodom i zelenilom.
Ono što definitivno preporučujem jeste masaža na plaži. Za svega 8usd možete dobiti masažu od 60minuta. PS pre početka masaže obavezno precizirajte koju masažu želite i po kojoj ceni. Jer će se olako desiti da vam tokom same masaže ubace još neku koju niste dogovorili i naplatiti na kraju.
3. Zatvor
Ovo je bilo najveće mesto za zadržavanje komunističkih vojnika na Jugu sa više od 32.000 zarobljenika. Ponekad je taj broj iznosio i do 40.000 ljudi, uključujući političke zatvorenike u nekoliko perioda. Igrađen od strane Francuskog kolonijaliste 1967. godine, površine 400ha, predstavlja jedan od najozloglašenijih političkih zatvora svih vremena. Zatvor Phu Kuoc imao je 14 oblasti, a čuvala su ga 3 bataljona vojne policije. Svaka oblast mogla je da sadrži oko 3.000 zatvorenika. Na dva zatvorenika išao je po jedan stražar. Ovom strategijom, želelo se suzbiti i poraziti svaka spoljna silu koja je bila rizična za oslobađanje zatvorenika u zatvoru Phu Kuoc. Zatvor Phu Kuoc bio je živi dokaz za izuzetno brutalne zločine kolonijalizma agresije i imperijalizma, dok je dokazao neuništivi duh i hrabru borbu revolucionara. Ratnim zarobljenicima u zatvoru Phu Kuoc podvrgute su izuzetno divlje kazne i mučenja. Tada su hiljade zatvorenika umrle u zatvoru jer nisu mogle da podnesu mučenja. Ali uz otpornost, hrabrost i inteligenciju, zatvorenici su se podržavali u različitim oblicima borbe. iz zatvore je pobeglo vise desetina zatvorenika prokopavši tunel sve do šume izvan ograde zatvorskog područja.
Zatvor Phu Kuoc je 1993. godine progčašen kao istorijski spomenik na nacionalnom nivou.
Ulaz je beplatan.
4. Noćni market
Asocijacija na noćni market… lokalna klopa! yummy. Noćni život na ostrvu se ne može pohvaliti nekim “glamurom” ali je zato ovaj Noćni market jedan od najboljih u Vijetnamu. Pod must za videti makar jednom dok se na ostrvu. većina ljudi dolazi ovde da proba morsku hranu na ostrvu, fotografiše egzotična stvorenja koja se prikazuju u džinovskim akvarijumima, kupuje suvenire ili se jednostavno uživa u lokalnoj atmosferom. Iskoristite priliku da proćaskate sa lokalcima, doduše onima koji znaju po koju reč engleskog. Ljudi su jako prijatni i niko vas neće odbiti za fotografisanje. opustite se i osetite čari prave egzotike. Takođe, Vijetnam je jedan od najvećih izvoznika organskog bibera baš zahvaljujući plantažama koje se nalaze na vom ostrvu. Pored bibera, tu je pregršt drugih začina koje savetujem da isprobate.
Za celo ostrvo je potrebno 3-5 dana.
I u suštini to bi bilo to za sada. Uskoro možete očekivati nastavak priče koji se odnosi na severni Vijetnam. Tamo tek sledi ludilo.
Budite dobri i pišite mi ovde ili na mom Instagram nalogu za sve štvo vas interesuje u vezi sa mojim putovanjima.
